Baba i moda

Srđan M

Moja baba često voli da prokomentariše ljude koje vidi na ulici. Za svaku devojku (često i više nego nakaradno obučenu, onu koja je uspela da spoji nespojivo i za koju bi svaka fashion victim rekla da je totally out) kaže da je jako lepa jer je moderna. Baba je sebi nekako oduvek davala za pravo da proceni ko je to moderan, i po njenom pravilu svi su lepo obučeni. Mislim da ovo ima veze sa nečim drugim - babi su svi mladi ljudi lepi, bilo da furaju gothic, hipi ili neki fancy fazon. Mladi su lepi. U pravu je. I oni sa stilom, i oni bez stila... Sve dok je tu energija, postoji i lepota. A mladi imaju energijju. Hm!

Ipak, u čitavoj toj bujici modnih krikova (ovaj izraz je baš super - krik, kao da nekad mogu da čujem lavove i leoparde nemarno slepljene u silne tkanine i printove), u tome da se ide ili se ne ide na to da se izgleda isto, oduvek me je bunila jedna stvar, tačnije dve. Prva - da li je brzina svetlosti definitivno pojam za ultrasupersonično brzo ili postoji ideja nečeg bržeg? Da se ja pitam, pojam ultrasupersoničnonemoguće brzine pripao bi brzini novog trenda. Samo u našem malenom Beogradu za nedelju dana shvatite da postoji novi fazon jer ćete u celom gradu, svuda oko sebe, videti neki novi aksesoar, vrstu obuće ili print koji je postao aktuelan. Ali, nije kao pre. Nema više uniformisanosti, već prosto određeni komadi bivaju besomučno eksploatisani, ali kad se dobro ukombinuju dolazi do novog, individualnog pečata. E, taj pečat je stil i to je ono što moja baba ne ume da vidi.

Druga stvar koja mi nikada nije bila jasna se i vama sigurno dogodila. Dobro se sećam kada je moja keva pre dvadesetak godina sređivala ormare i bacala stvare koje su pohabane, stare ili se prosto više nisu nosile. Tada sam je ubedio da baci espadrile braon boje od neke jelenske kože, da baci neke baletanke koje su ručno vezene, da baci tuniku-haljinu sa printom žene u narandžasto-crnom fazonu. Vratiće se moda, videćeš, govorila je ona, a ja onako mali čučao, gledao, pa ispalio: Nema šanse, ovo je prevaziđeno, znaš šta će sve biti smišljeno za dvadeset godina! I, eto tako. Keva bi mi bila ultramoderna da me nije poslušala. Moda se vratila, doduše u malo izmenjenom ruhu. Sve i jeste krug. Sve se vrti. I energija. I život. I moda. I tu dolazimo do mog pitanja. Da li zaista postoje ljudi koji imaju intuiciju za to da će neke stvari ipak biti ponovo aktuelne, ili prosto imaju sreću da imaju podrume od preko sto kvadrata, pa talože sve godinama, i onda love priliku da budu strava moderni kad nešto retro opet bude in? Ja intuiciju za ove stvari definitivno nemam. Kad mi se nešto svidi, kupim, kad se iznosi bacim. I tako u krug. Nije to loše - rekli smo da je život krug. Ne želim da prekidam protok energije u svojoj garderobi. Nadam se samo da neće doći onaj momenat posle ove gotivne reprize mode 80-ih, a to je decenija nakon - dizel fazon. Iz ove perspektive dizel mi deluje kao kategorija nemogućeg, ali, kao što već rekoh, moja intuicija često ume da omaši. Ako bude tako, Zemun će biti fashion prestonica.

Srđan Miljević